Umete li da rešavate logičke zadatke

Evo nekoliko interesantnih zadataka, da proverite svoju logiku. Rešenja možete ostaviti kao komentare, obavezno napišite broj zadatka koji ste rešili  🙂

Ako slučajno ne uspete 😦 postaviću rešenja za par dana

Zadaci za razvijanje logičkog razmišljanja…

1. Ako u ponoć pada kiša, može li se očekivati da će nakon 72 sata vreme biti sunčano ?

2. Miš je udaljen od od svog skloništa 20 koraka. Mačka je udaljena od miša 5 skokova. Dok mačka jedanput skoči, miš načini 3 koraka, ali je jedan skok mačke velik kao 10 miševih koraka. Da li će mačka uhvatiti miša?

3. Za lonac s poklopcem plaćeno je 1.200 dinara. Lonac je skuplji od poklopca 1.000 dinara. Koliko košta poklopac?

Uputstvo za izradu maturskog rada ili referata

Ovde možete pronaći uputstvo koje je koncipirano kao mala pomoć učenicima u izradi referata (maturskih radova, seminarskih a za koji dan i naučnih ili istraživačkih radova).

Za stručni rad koji učenik izrađuje na izabranu temu neophodno je koristiti različite izvore informacija, bilo da su to knjige, stručni časopisi, katalozi, enciklopedije… ili sadržaji sa Interneta. Tačnost podataka sa Interneta treba uzeti sa rezervom i obavezno ih proveriti (voditi računa o pouzdanosti samog izvora, proveriti na više različitih linkova…).

Algoritmi sortiranja

Svakodnevno se srećemo sa velikim količinama podataka koje je potrebno urediti po određenom redosledu radi pretrage i jednostavnijeg pronalaženja određenog podatka. Zamislite samo svoj imenik u telefonu bez abecednog redosleda… Možete li da zamislite? 🙂

Algoritam sortiranja je proces preuređivanja elemanata nekog skupa po određenom poretku. Najčešće se koriste numerički i leksikografski poredak. Sortiranje skupa podataka je preduslov za njegovo je efikasno pretraživanje.

Ako pogledamo niz brojeva 2, 4, 1, 7, 9, 5 – možemo primetiti da nije uređen odnosno sortiran.
Primenom nekog od algoritama sortiranja ovaj niz postaje uređen / sortiran u rastući ili opadajući redosled.

• Primer rastućeg redosleda: 1, 2, 4, 5, 7, 9 (gde je svaki element veći ili jednak prethodnom)
• Primer opadajućeg redosleda: 9, 7, 5, 4, 2, 1 (gde je svaki element manji ili jednak prethodnom)

Na isti način se sortiraju leksikografski / tekstualni podaci (gde je a<b<c<d…).

Algoritmi i algoritamske strukture

Algoritam predstavlja konačni redosled operatora, elementarnih obrada i pravila o njihovoj primeni u cilju dobijanja rešenja nekog problema.

Postoje različite mogućnosti za predstavljanje algoritma. U programiranju se on najčešće pretstavlja grafički – pod imenom dijagram toka programa (flowchart). U ovom dijagramu pojedine akcije predstavljene su tačno određenim grafičkim simbolima čime se osigurava jednostavnost, preglednost i jednoznačnost zapisa algoritma.

Lekcija u pptx formatu: Algoritmi uvod

Lekcija kao pdf-u: Algoritmi uvod PDF

Računarske mreže -uvod

Nova lekcija (koja je većim delom podestnik na temu kojom smo se već dosta bavili prethodnih godina):

PDF Mreže -uvod i oprema

PPT Mreze -uvod i oprema

Naredbe ciklusa -FOR

U većini programa se javljaju situacije kada je potrebno neku naredbu ili grupu naredbi izvršiti više puta. Ukoliko je naredbu potrebno izvršiti konačan i mali broj puta, problem je moguće razrešiti i korišćenjem  linijskih struktura, tako što bi se naredba jednostavno ponovila određeni broj puta uzastopno. Međutim, može se desiti da je naredbu potrebno ponoviti veliki broj puta, a veoma često je taj broj promenljiv u zavisnosti od izvršenja ostatka programa. U takvim slučajevima nije moguće iskoristiti linijsku strukturu, već  je neophodno uvesti takozvane ciklične strukture. 

Ciklične strukure omogućavaju izvršavanje jedne (ili više  naredbi) određeni broj puta, pri čemu broj ponavljanja može biti definisan prirodnim brojem ili uslovom koji  određuje kada se ponavljanje prekida.

Ciklične strukture se vrlo često nazivaju i ciklusima ili petljama.

Ponavljanje bloka naredbi više puta omogućen je naredbama ciklusa  (naredbama ponavljanja ili repetativnim naredbama ili petljama).

U Object Pascalu  (koji koristimu u Lazarus okruženju) postoje tri naredbe ciklusa:

FOR – bezuslovna naredba ciklusa

WHILE– naredba sa preduslovom

REPEAT – naredba sa postuslovom

Prvu lekciju o ciklučnim strukturama prezmite ovde: Naredbe-ciklusa-FOR-2019

Naredbe za organizaciju ciklusa

Lekciju o ciklusima preuzmite na linkovima:

PDF – Naredbe za organizaciju ciklusa

PPT – Naredbe za organizaciju ciklusa

Uvod u SQL

Structured Query Language (SQL) je upitni jezik za rad sa bazama podataka i njihovo upravljanje (uredjivanje, kreiranje, brisanje podataka) a pomoću koga se baze podataka povezuju sa drugim programskim jezicima. Postao je standard Američkog nacionalnog instituta za standarde (ANSI) u 1986. godine kao i Međunarodne organizacije za standarde (ISO) u 1987. godine. Od tada je standard poboljšan nekoliko puta sa dodatim funkcijama.

SQL je namenjen relacionim bazama podataka. Obuhvata unos podataka, upite, ažuriranje i brisanje, šeme kreiranja i menjanja, kao i podatke za kontrolu pristupa. SQL je u pozadini svakog upita koji pokrenete.

Lekciju o SQL-u preuzmite ovde:

PDF lekcija – Uvod u SQL

PowerPoint lekcija – Uvod u SQL

VEŽBE – Razgranate strukture (IF)

Primere i zadatke sa razgranatim strukturama (IF naredba) preuzmite ovde:

PPT – Razgranate_strukture_pptx

PDF – Razgranate_strukture_pdf

 

Referenciranje ćelije ili opsega

Referencom se identifikuje ćelija ili opseg ćelija na radnom listu i saopštava programu Microsoft Excel gde da traži vrednosti ili podatke koje želite da koristite u formuli.

Pomoću referenci možete da koristite podatke sadržane u različitim delovima radnog lista u jednoj formuli ili da koristite vrednost iz jedne ćelije u više formula.

Možete da se koristite i reference na ćelije iz drugih listova iz iste radne sveske kao i na druge radne sveske.

Lekciju preuzmite ovde: Referenciranje ćelije i opsega