IV_L3 Relacione baze podataka

Relacione baze podataka predstavljaju skup tabela međusobno povezanih određenim relacijama.

Relacioni model ima snažnu teorijsku osnovu, koja se zasniva na matematičkoj teoriji relacija i na logici prvog reda. Za korisnika ima vrlo prihvatljivu reprezentaciju u vidu dvodimenzionalne tabele.

U fazi projektovanja baze podataka, za konkretan problem, treba najpre prepoznati objekte realnog sveta (entiteti) za koje treba čuvati podatke i prepoznati njihove atribute. Svaki takav objekat predstavlja se relacijom u relacionom modelu.

Atributi su zajedničke osobine koje poseduju svi entiteti jednog skupa entiteta. Iz skupa atributa entiteta za potrebe konkretnog informacionog sistema bira se samo određeni podskup.

Lekciju preuzmite ovde:

PPT – IV_L3 Relacione-baze-podataka

PDF – IV_L3 Relacione-baze-podataka

II_L1 Microsoft Excel -osnovni pojmovi

Tabela je deo dokumenta u kome su podaci organizovani po vrstama (redovima) i kolonama. Vrste i kolone su odvojeni linijama.  Na preseku vrste i kolone nalazi se ĆELIJA. Ćelija predstavlja posebnu celinu u koju se unose podaci.

Microsoft Excel, kao i ostali programi za tabelarne proračune, namenjen je za kreiranje tabela, razna izračunavanja pomoću formula ili funkcija i za grafički prikaz tabelarnih podataka. Ovaj program je pogodan za razne finansijske i statističke proračune i analize. Naročito je efikasan kada se nad velikim brojem podataka mogu primeniti iste formule. Potrebno je naravno utrošiti nešto više vremena za osmišljavanje formula i pripremu dokumenta ali kada jednom završite taj posao pripremljenu tabelu možete koristiti nebrojeno puta. Na primer, ako želite da vaša formula izračunava neto zaradu/platu za 500 radnika, dovoljno je definisati formulu za jednog radnika, a zatim je kopirati i za ostale radnike. Prilikom naknadne izmene podataka u tabeli (npr. broja radnih sati), rezultati će se automatski menjati na osnovu postavljene formule.

MS Excel omogućava da se podaci sadržani u tabeli predstave grafički pomoću grafikona (dijagrama). Zatim, pomoću njega se mogu kreirati manje baze podataka, vršiti sortiranja i pretraživanja (filtriranja) s ciljem što bržeg pronalaženja traženog podatka.

Prvu lekciju možete preuzeti ovde:

PDF – 1_Excel Uvod

PPT – 1_Excel Uvod

IV_L2 Podatak, informacija, informacioni sistem

Podatak je registrovana činjenica ili rezultat merenja neke fizičke veličine.

Primer podataka je merenje nivoa šećera u krvi. Npr dobijene vrednosti su 3, 5.6, 15 i 7.8 mmol-a. Šta možemo da zaključimo iz ovog niza podataka? (Malo možemo da zaključimo).

Informacija je obrađeni podatak. Ako znamo da je kriterijum od 3.5 do 5.5 mmol-a normalan, a nivo preko 5.5 signal da se zabrinemo onda gornje podatke primenom ove analize možemo da klasifikujemo i da iz njih izvučemo korisnu informaciju (obrada podataka).

Visoko uređeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, čuvanje, obradu, prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, uključujući opremu koja se u tu svrhu koristi kao i ljude koji se tim aktivnostima bave čini informacioni sistem.

Lekciju preuzmite ovde:

PPT:  2_Informacioni sistemi

PDF:  2_Informacioni sistemi

IV_L1 Uvod u baze podataka

Baza podataka je organizovan i uređen skup međusobno povezanih podataka. One omogućavaju čuvanje podataka iste vrste, njihovo pretraživanje i efikasno manipulisanje podacima.

Najjednostavnije rečeno -baza podataka je skup organizovanih podataka. Podaci se odnose na određenu temu iz realnog sveta a jednostavno se mogu pregledati, pretraživati, menjati, sortirati, upoređivati…

“Baze podataka” su postojale i pre masovne upotrebe računara, najčešće u vidu papirne dokumentacije, a pojavom računara su dobile elektronski oblik. Bazu podataka po pravilu koristi veliki broj korisnika.

Prvu lekciju „Uvod u baze podataka“ možete preuzeti ovde: 

PPT – 1_UVOD U BP

PDF – 1_UVOD U BP

Umete li da rešavate logičke zadatke

Evo nekoliko interesantnih zadataka, da proverite svoju logiku. Rešenja možete ostaviti kao komentare, obavezno napišite broj zadatka koji ste rešili  🙂

Ako slučajno ne uspete 😦 postaviću rešenja za par dana

Zadaci za razvijanje logičkog razmišljanja…

1. Ako u ponoć pada kiša, može li se očekivati da će nakon 72 sata vreme biti sunčano ?

2. Miš je udaljen od od svog skloništa 20 koraka. Mačka je udaljena od miša 5 skokova. Dok mačka jedanput skoči, miš načini 3 koraka, ali je jedan skok mačke velik kao 10 miševih koraka. Da li će mačka uhvatiti miša?

3. Za lonac s poklopcem plaćeno je 1.200 dinara. Lonac je skuplji od poklopca 1.000 dinara. Koliko košta poklopac?

Algoritmi sortiranja

Svakodnevno se srećemo sa velikim količinama podataka koje je potrebno urediti po određenom redosledu radi pretrage i jednostavnijeg pronalaženja određenog podatka. Zamislite samo svoj imenik u telefonu bez abecednog redosleda… Možete li da zamislite? 🙂

Algoritam sortiranja je proces preuređivanja elemanata nekog skupa po određenom poretku. Najčešće se koriste numerički i leksikografski poredak. Sortiranje skupa podataka je preduslov za njegovo je efikasno pretraživanje.

Ako pogledamo niz brojeva 2, 4, 1, 7, 9, 5 – možemo primetiti da nije uređen odnosno sortiran.
Primenom nekog od algoritama sortiranja ovaj niz postaje uređen / sortiran u rastući ili opadajući redosled.

• Primer rastućeg redosleda: 1, 2, 4, 5, 7, 9 (gde je svaki element veći ili jednak prethodnom)
• Primer opadajućeg redosleda: 9, 7, 5, 4, 2, 1 (gde je svaki element manji ili jednak prethodnom)

Na isti način se sortiraju leksikografski / tekstualni podaci (gde je a<b<c<d…).

Algoritmi i algoritamske strukture

Algoritam predstavlja konačni redosled operatora, elementarnih obrada i pravila o njihovoj primeni u cilju dobijanja rešenja nekog problema.

Postoje različite mogućnosti za predstavljanje algoritma. U programiranju se on najčešće pretstavlja grafički – pod imenom dijagram toka programa (flowchart). U ovom dijagramu pojedine akcije predstavljene su tačno određenim grafičkim simbolima čime se osigurava jednostavnost, preglednost i jednoznačnost zapisa algoritma.

Lekcija u pptx formatu: Algoritmi uvod

Lekcija kao pdf-u: Algoritmi uvod PDF

Naredbe ciklusa – Repeat..Until

Za razliku od while petlje, naredba repeat omogućava realizaciju ciklusa sa postuslovom.

Ciklus sa postuslovom podrazumeva to da se uslov za dalje izvršavanje petlje proverava na kraju svake iteracije. Na ovaj način naredbe unutar petlje će biti izvršene bar jednom, bez obzira na to da li je uslov bio ispunjen pre ulaska u petlju.

Naredba repeat omogućava ponavljanje određenog dela programa sve dok navedeni uslov nije ispunjen.

To praktično znači da je (za razliku od while ciklusa) navedeni uslov u stvari „uslov za izlazak iz petlje“.

Lekciju o REPEAT_UNTIL naredbi preuzmite ovde:

PDF Naredbe-ciklusa-REPEAT

PPT Naredbe-ciklusa-REPEAT

Naredba ciklusa -WHILE

Da bi se koristila naredba for neophodno je znati tačan broj ponavljanja pre početka izvršavanja petlje. Pored toga, za vreme izvršavanja petlje nije moguće menjati početnu i krajnju vrednost brojačke promenljive. Međutim, veoma često je slučaj da određeni deo programa želimo ponavljati sve dok je neki  uslov ispunjen. Na taj način iteracije se mogu ponavljati manji ili veći broj puta u zavisnosti od rezultata izvršavanja naredbi unutar petlje.

Jedna od naredbi koja omogućava realizaciju ovakvih ciklusa je naredba while.

Osnovna karakteristika while petlje je da je to petlja sa preduslovom, što znači da se ispunjenost uslova proverava pre izvršavanja svake iteracije. Posledica toga je da je moguće da se naredbe unutar petlje ne izvrše ni jednom, ukoliko uslov u startu nije zadovoljen.

While petlja mora biti tako napisana da garantuje da će u konačnom broju iteracija navedeni logički izraz postati netačan (false). Na taj način obezbeđuje se mehanizam izlaska iz petlje nakon konačnog broja iteracija.

Ukoliko logički izraz nikada ne bi dobio vrednost false došlo bi do beskonačnog broja ponavljanja (tzv. mrtva ili beskonačna petlja), odnosno do blokade izvršenja ostatka programa.

Lekciju preuzmite ovde:
PDF – Naredbe-ciklusa-WHILE 

PPT – Naredbe-ciklusa-WHILE

Dan bezbednosti na Internetu

This gallery contains 16 photos.

Kao i prethodnih godina, drugog utorka u februaru obeležavamo „Safe Internet Day“. Učenici I i III razreda su napravili kolaž poruka i saveta na zidu isped našeg kabineta, kako bi svojim vršnjacima skrenuli pažnju na neke od načina zaštite podataka i bezbednog ponašanja na Internetu. Zaslužli su sve pohvale za kreativnost a kako njihove poruke […]